12.12.2015
Predlozi zakona o rumunskom državljanstvu-predlozi i odluke
Tokom 2013 godine, u rumunskom parlamentu vođena je debata oko dodeljivanja državljanstva Rumunije etničkim pripadnicima rumunske populacije koji ovo državljanstvo, kao ni njihovi preci nikada nisu imali. Radi se pre svega o pripadnicima rumunske manjine koja naseljava okolne zemlje odnosno širu teritoriju Balkanskog poluostrova. Ova manjina se različito nazimva u različitim regionima, najčešća imena su Vlasi, Cincari, Iflaci, Maglenorumuni, Aromuni i sl. Zajednička im je kulturološka i jezička pripadnost Rumunskom etničkom korpusu. Tekući zakon o državljanstvu Rumunije je prilično strog i komplikovan za rumunsku manjinu u istorijskim regionima(oblastima koje nikada nisu bile u sastavu Rumunije), i ne omogućava dobijanje državljanstva po nacionalnoj pripadnosti.
Ideja je bila da se omogući dodeljivanje državljanstva po etničkom principu. Većina zemalja Balkanskog poluostrova ai mnoge evropske zemlje imaju uređene zakone o dodeljivanju državljanstava svojim manjinama u okruženju. Uglavnom se radi o tzv. Povraćaju državljanstava, odnosno o dodeljivanju državljanstava stanovništvu na teritorijama koje je nakada bilo u sastavu određene zemlje ali je kasnije promenom granica dotično stanovništvo ta državljanstva izgubilo. Po tom principu je moguže dobiti mađarsko ili bugarsko državljanstvo u regionima Srbije koje su nekada bili u sastavu ovih danas susednih država. Delovi Srbije nastanjeni vlasim međutim nikada nisu bili u sastavu Rumunije te ova opcija nije moguća u slučaju rumunske manjine. Ideja o dodeli po etničkom principu je međutim komplikovan jer zahteva strikto ograničavanje na rumunsku populaciju a ne na teritoriju. Pojavio se ključan problem uslova za dodelu, kao i problemi načina podnošenja zahteva, provera i način oduzimanja državljanstva u slučaju zloupotrbe, netačno iznetih podataka, nelojalnosti etničkoj grupi i sl.
U tekstovima niže predstavljeni su zvanični dokumetni iz rumunskog parlamenta gde se može videti tok rasprave. Takođe se na njima mogu videti sporne odredbe, problemi koji su se pojavili u toku rasprave i nedoumice koje su na kraju blokirale oba predloga.
Interesantni su predloženi uslovi za dobijanje rumunskog državljanstva tj. Ko može dobiti rumunsko državljanstvo i koje uslove bi morao ispuniti. Ključno je da jezik nije bitna stavka, ali zato elementi i obrasci ponašanja jesu, kao na primer da li deca pohađaju škole na rumunskom ili časove maternjeg rumunskog, da li je osoba krštena u rumunskoj crkvi, da li ima vlaško(rumunsko) ime, da li je pripadnik neke aktivne rumunske ili vlaške organizacije...sve ove ideje su predlagane ali većina njih ima mana jer ne mogu dokazati da li je osoba koja podnese zahtev zaista vlaškog etničkog identiteta. Npr. Na časove rumunskog može biti prijavljena osoba bilo koje nacionalnosti, isto tako zabeleženo je mnogo slučajeva ponovnog krštenja u rumunskoj crkvi osoba koje su ranije već bile krštene, vlaški jezik je moguće naučiti kao jezik sredine i sl. Sporni i nedovoljni uslovi bili su u osnovi jedan od glavnih razloga osporavanja ovih zakona.
Tako su se iste 2013 godine pojvila dva predloga izmene zakona o državljanstvu Rumunije broj 21 od 1. Marta 1991 godine, pod imenom PL-x nr. 251/2014 i Pl-x nr. 667/2013. Predlozi su bili prilično sistematični, argumentovani, i ozbiljno urađeni. Kao predlagači nastupili su senatori iz različitih poslaničkih grupa i iz vlasti i iz opozicije. Na ovaj način izmenama zakona pružena je ozbiljna podrška da na kraju budu usvojeni. Nažalost, nakon rasprave i analize svih parlamentarnih organa i komisija, rumunski parlament odbio je oba zakona. Na taj način rumunska manjina van rumunije ostala je jedna od retkih etničkih manjina koja nema mogućnost dobijanja državljanstva matične zemlje.
Tokom jeseni 2015 godine. izmenjen je zakon koji olakšava dobijanje rumunskog državljanstva na osnovu posebnih zasluga prema Republici Rumunij( više o ovome možete pročitai ovde). Tako je ipak osvorena mogućnost barem za one koji se ozbiljno bave temom očuvanja rumunskog identiteta van granica Rumunije. Po ovom osnovu međutim državljanstvo može dobiti relativno mali broj ljudi, radi se pre svega o istaknutim liderima aktivnih rumunskih organizacija, sportistima, naučnim radnicima i sl. Koji su doprineli očuvanju identiteta rumunske zajednice, unapređenju položaja ili podizanju ugleda Rumunije u svetu. Dakle nije u pitanju dodela po etničkom principu.
Pa ipak ubrzo posle ovoga pojavilo se mnogo onih koji nude pomoć pri “sređivanju dokumentacije za rumunski pasoš” po ovom osnovu, radi se naravno o neozbiljnim oglasima jer zakon nije namenjen širokom krugu ljudi a osim toga svi oni kojima je namenjen, zahtev za dodelu državljanstva mogu podneti sami. Do sada niko iz istočne Srbije po ovom osnovu nije podneo sličan zahtev pa samim tim nijedno državljanstvo po tom principu nije ni odobreno.
Predlog Pl-x nr. 667/2013 podnelo je 19 deputata različitih političkih opcija:
PSD: Delureanu Virgil, Iordache Florin, Mitrea Manuela, Vlădoiu Aurel
PDL: Movilă Petru
Predlog PL-x nr. 251/2014 podnelo je 5 deputata iz dve političke partije, PSD i PDL:
vanstranački: Negruţ Clement, Stoica Mihaela, Tomac Eugen, Vreme Valerian
PDL: Lubanovici Mircea
PSD: Croitoru Cătălin, Filip Petru
PNL: Neagu Nicolae, Păran Dorin, Popa Mihaela
PDL: Ariton Ion, Badea Viorel Riceard, Dincă Mărinică, Igaş Traian Constantin, Isăilă Marius Ovidiu, Popa Nicolae-Vlad, Tişe Alin Păunel
PP-DD: Bujor Dumitru Marcel, Iovescu Ioan
Podrška međutim nije bila dovoljna te su oba zakona odbijena. Niže u tekstu mogu se naći predlozi izmene zakona, objašnjenje motiva o dodeli, tok rasprave, mišljenje komisija, predloženi uslovi za dodelu državljanstva, kao i razlozi odbijanja ovih izmena.
Predlog Pl-x nr. 667/2013 (http://www.cdep.ro/pls/proiecte/upl_pck.proiect?idp=13892)
Za
STALNI BIRO SENATA
U osnovi odredba čl.74 Ustava, i čl.88 Pravilnika Senata, uz naknadne promene i dopune prosleđujemo vam Zakonodavni predlog za dopunu čl.8 Zakona o rumunskom državljanstvu br.21/1991, radi razmatranja i usvajanja u hitnoj proceduri.
Inicijatori,
PSD: Delureanu Virgil, Iordache Florin, Mitrea Manuela, Vlădoiu Aurel
PDL: Movilă Petru
In 667
Rumunski Parlament
Dom poslanika
Komisija za javnu upravu, prostorno planiranje i ekološku ravnotežu
Bukurešt, 4.februar 2014.
Br. 4c-6/604
SAOPŠTENJE
o zakonodavnom predlogu za dopunu čl.8 Zakona o
rumunskom državljanstvu br.21/1991
U skladu sa odredbama čl.95 Pravilnika Doma poslanika, Komisija za javnu upravu, prostorno planiranje i ekološku ravnotežu bila je obaveštena, radi razmatranja i odlučivanja, uobičajnom procedurom, putem adrese br. Pl.x 667 dana 23.decembra 2013, o zakonodavnom predlogu za dopunu čl.8 Zakona o rumunskom državljanstvu br.21/1991.
Po odredbama čl.61 Pravilnika Doma poslanika, članovi Komisije za javnu upravu, prostorno planiranje i ekološku ravnotežu ispitali su gore pomenuti predlog na sednici održanoj 04.februara 2014.
Po završetku razmatranja, članovi komisije su, jednoglasno, izneli negativno mišljenje o zakonodavnom predlogu.
PREDSEDNIK SEKRETAR
MARIN ALMĂJANU ION MARCEL CIOLACU
Pripremio:
Parlamentarni ekspert, Andrei-Alexandru CHITIC
av 667 13a
OBJAŠNJENJE MOTIVA
Zakon o rumunskom državljanstvu je među nekolicinom evropskih zakona o državljanstvu koji pozitivno ne diskriminiše dobijanje državljanstva na zahteve stranih državljana iste etničke pripadnosti.
U aktuelnom obliku rumunski zakon ne pravi razliku između stranog kineskog državljana i državljana rumunske etničke pripadnosti iz Srbije, Severnog Maramureša, Mađarske ili bilo koje druge oblasti koja nikada nije bila deo rumunske države.
U aktuelnom obliku zakon je povoljan samo u pogledu PONOVNOG DOBIJANJA rumunskog državljanstva za one koji žive u oblastima koje su nekada bile deo Rumunije. Ove odredbe treba i da ostanu i da se procedura pojednostavi u budućnosti, budući da je potrebno da dođemo i u dodir sa našim sunarodnicima iz ovih oblasti, koji nisu bili u proceduri ponovnog dobijanja državljanstva jer ga, kao ni njihovi prethodnici, nikada nisu ni imali.
Evo nekoliko primera iz zakonodavstva nekih susednih država:
a) Bugarska dodeljuje državljanstvo osobama bugarske etničke pripadnosti van granica (uključujući Albaniju, Republiku Moldaviju i Srbiju) iako ni oni, ni njihovi prethodnici nikada nisu imali bugarsko državljanstvo, imajući sledeće odredbe u zakonu: “Čl. 15 Lice koje nije bugarski državljanin može dobiti ovaj statut putem naturalizacije bez ispunjavanja uslova člana 12, klauze 2,4,5, i 6, u slučaju u kome ovaj ispunjava bilo koju od sledećih uslova: On je bugarskog porekla ” .
Po jednoj informaciji dobijenoj od Rumunske ambasade u Tirani, 2.jula 2013.od lidera makedonske nacionalne manjine iz Albanije, 18.000 albanskih državljana je do sada dobilo bugarske pasoše na osnovu gore navedenih zakonskih odredbi. Kako kaže šef Konzularnog sekretarijata Bugarske ambasade u Tirani, njegova osnovna aktivnost se sastoji u izdavanju pasoša.
b) Grčka takođe ima predviđene zakone o državljanstvu u “Članu 15 (2). Osobe grčkog porekla mogu dobiti grčko državljanstvo”. U Ambasadi Republike Grčke postoji komitet koji daje mišljenje o “grčkom poreklu” i koji čine grčki konzul u svojstu predsednika i dva člana. Ova politika se primenjuje i ima dramatične efekte na Arumune iz Albanije i Republike Moldavije, koje grčka država tretira kao “homogeneikos”’- etnički Grci van granica. Dok se nije liberalizovao režim za vize za Albaniju i Makedoniju, Arumuni koji su želeli da putuju u Grčku bili su izloženi pritisku i nagovaranjima da se deklarisu kao Grci.
Za Grčku, dodeljivanje statusa “homogeneikos” jeste jedan jak instrument za promenu etničke kompozicije na teritorijama nad kojima se nalaze istorijske štete u susednim zemljama, privlačenjem Arumuna, Albanaca i makedonskih Slovena.
c) Tek na kraju 2012.godine, Albanija je objavila da će početi da izdaje pasoše etničkim Albancima van granica.
Po informacijama koje ima Ambasada, akcija dodeljivanja albanskog državljanstva je već prećutno bila lansirana nekoliko meseci pre parlamentarnih izbora 23.juna 2013, uprkos protesta nekih država članica EU. Prvi koji su to iskoristili bili su albanci sa Kosova.
Na sednici vlade 3.jula 2013, na predlog premijela Sali Berisha, usvojena je Odluka Vlade br.554 “o proceduri dobijanja ili priznavanja državljanstva”. Ovim zakonom na albansko državljanstvo pravo ima:
- osoba čiji bar jedan roditelj ima albansko državljanstvo ili poreklo u momentu rođenja osobe koja aplicira, nezavisno od mesta rođenja;
- osoba albanskog porekla, ili drugog državljanstva, ili bez državljanstva, ukoliko jedan od roditelja ima albansko državljanstvo;
- osoba čiji su roditelji albanskog porekla i imaju državljanstvo druge države ili ga nemaju, ukoliko se osoba rodila na teritoriji Republike Albanije;
- bilo koja osoba čiji su preci (deda, baba) preminuli, ali mogu dokazati da su potomci osobe koja je imala albansko državljanstvo;
- bilo koja osoba albanskog porekla koja ima državljanstvo Sjedinjenih Američkih Država, države članice EU, ili druge države koja im dozvoljava da bez viza putuju u šengenskoj zoni, ili da ima legalno prebivalište u jednoj od ovih država;
- pristup albanskom državljanstvu osobama sa “kosovskim državljanstvom” će se raditi na osnovu “dogovora između ove dve države”.
Podnosilac mora da ima minimum 18 godina i da ne predstavlja rizik za državnu bezbednost i red u državi. Za osobe mlađe od 18 godina, zahtev pišu roditelji i treba biti praćen izjavom o albanskom poreklu, sertifikatom o albanskom poreklu trećeg stepena i formularom sa civilnim podacima. Prihvata se dvojno državljanstvo, ali podnosioci nisu u obavezi da zadrže prebivalište na albanskoj teritoriji. Termin za rešavanje zahteva je 30 dana.
d) Makedonija diskretno daje državljanstvo srodnim etničkim grupama u pograničnim delovima.
Izneo sam ove detalje u vezi Grčke, Bugarske, Makedonije i Albanije zato što na njihovim teritorijama postoji veliki broj autohtonih Rumuna i Arumuna.
Podsećamo da, do instauracije komunističkog režima u Rumuniji i prekida podrške srodnim etničkim grupama van granica, apsolventi balkanskih škola sa Balkanskog poluostrva dobijali su rumunsko državljanstvo pod jedinstvenim režimom, po jednoj izuzetnoj proceduri, na osnovu sertifikata o nacionalnosti koju izdaje Udruženje makedonsko-rumunske kulture.
Kao što se vidi po skorašnjim zakonima nekih država članica EU, naš predlog nije u suprotnosti sa Evropskom Konvencijom o državljanstvu. Princip nediskriminacije na osnovu etničkog porekla iz konvencije ne obuhvata sličnu diskriminaciju koju mi predlažemo za dobijanje državljanstva, već se odnosi na zabranu zasnivanja diskriminacije u određenim kategorijama državljana ili na eventualno povlačenje državljanstva licima određene etničke pripadnosti.
Naš zakonodavni predlog ne dovodi do dodatnih troškova, već naprotiv, doći će do dodatnih prihoda od konzularnih taksi potrebnih za podnošenje dokumenata. Ne procenjuje se ni da će biti neke lavine zahteva za dobijanje rumunskog državljanstva jer potencijalni podnosioci već uživaju u državljanstvu jedne države koja im daje pravo na slobodno kretanje.
Reč je o nekoliko stotina etničkih Rumuna i nekoliko hiljada njih koji žele da postoji još jača povezanost sa otadžbinom.
Među onima koji u skladu sa aktuelnim zakonom NE mogu dobiti rumunsko državljanstvo ubraja se i sveštenik Bojan Aleksandrović iz Timočke Krajine iz Srbije koji je ulagao veliki napor da podigne rumunsku crkvu u Malajnici. Prema aktuelnim odredbama, nijedan Rumun iz Srbije nema rumunsko državljanstvo i ne može ga imati. Prema kulturnim udruženjima koja su nas kontaktirala, situacija je ista i sa etničkim Rumunima iz Severnog Maramureša i drugim oblastima koje ne pripadaju rumunskoj državi.
Dakle, predlažemo da se dopuni član 8 Zakona o rumunskom državljanstvu sa jednom novom stavkom sledećeg sadržaja: “(4) uslovi predviđeni st.(1), slova a i d ne zahtevaju da ih ispune strani državljani rumunskog porekla. Na njih se primenjuju i odredbe čl.11. Dokaz o rumunskom poreklu podnosioca se potvrđuje putem dopisa iz škola, crkvi ili kulturnih udruženja koja priznaje Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije”.
Tamo gde ne postoje škole u kojima se uči rumunski jezik kao maternji, niti škola, dokaz o rumunskom poreklu podnosioca predlažemo da se potvrdi kroz dopise kulturnih udruženja koje priznaje Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije.
U ovom smislu inicirao sam ovaj zakonodavni predlog koji podnosimo Rumunskom Parlamentu na odobrenje.
INICIJATORI:
vanstranački: Negruţ Clement, Stoica Mihaela, Tomac Eugen, Vreme Valerian
PDL: Lubanovici Mircea
PSD: Croitoru Cătălin, Filip Petru
PNL: Neagu Nicolae, Păran Dorin, Popa Mihaela
PDL: Ariton Ion, Badea Viorel Riceard, Dincă Mărinică, Igaş Traian Constantin, Isăilă Marius Ovidiu, Popa Nicolae-Vlad, Tişe Alin Păunel
PP-DD: Bujor Dumitru Marcel, Iovescu Ioan
em 667
SAOPŠTENJE
o zakonodavnom predlogu o dopuni čl. 8 Zakona o rumunskom državljanstvu br.21/1991
Analizirajući zakonodavni predlog o dopuni čl. 8 Zakona o rumunskom državljanstvu br.21/1991 poslatog od strane Generalnog sekretara Senata sa adresom br.B530 dana 11.09.2013,
ZAKONODAVNI SAVET
U skladu sa čl.2 st. (1), slovo a) Zakona br.73/1993, i čl.46(2) Pravilnika o organizaciji i radu Zakonodavnog saveta,
Donosi saopštenje u kome se odobrava zakonodavni predlog, uz sledeće napomene i predloge:
1. Zakonodavni predlog ima za cilj dopunu čl.8 Zakona o rumunskom državljanstvu br.21/1991, uz naknadne promene i dopune, u smislu eliminisanja ispunjavanja uslova predviđenim čl.8 st.(1), slova a) i d) u slučaju dodele rumunskog državljanstva stranim državljanima rumunske nacionalnosti.
Po svom normativnom sadržaju, zakonodavni predlog je deo organskog zakona, sa pravnim ograničenjima čl.5, st. (1) Ustava, ali za primenu odredbi čl.75, st. (1) Osnovnog zakona, prvi Dom je Senat.
2. Bez da odlučujemo o mogućnosti očekivanog zakonodavnog rešenja, pominjemo da u Izveštaju Evropske Komisije za demokratiju putem prava (Komisija iz Venecije) od 22.decembra 2001.što se tiče preferencijalnog tretmana za dobijanje rumunskog državljanstva koji dobijaju nacionalne manjine od srodne države, dobijanje državljanstva je uvršteno među prednosti koje srodna država daje određenoj kategoriji lica. Iz ovog razloga, cenimo da predloženo zakonsko rešenje treba analizirati, i u zavisnosti od zaključaka Komisije iz Venecije od 22.decembra 2001 (ponovljenih i u sadržaju Rezolucije br.1335/2003 i u Predlogu br.1735/2006 Parlamentarne skupštine Evropske Komisije), po kojima je uključivanje srodne države legitimno ukoliko se ispoštuju principi teritorijalnog suvereniteta, princip pacta sunt servanda i princip susedstva, kao i ukoliko se ispoštuju osnovna prava i sloboda ljudi, posebno zabrana diskriminacije. U ovom smislu, treba analizirati ukoliko je predloženo zakonsko rešenje u skladu sa uslovima koje su izričito date u zaključcima Komisije iz Venecije, kako bi se obezbedilo poštovanje datih principa.
U ovom kontekstu napominjemo da je, na primer, između Rumunije i Republike Mađarske bio zaključen jedan Sporazum potpisan u Bukureštu dana 23,septembra 2003, koji je odobren Odlukom Vlade br.131/2003, Sporazum koji je imao u vidu odredbe izveštaja Komisije iz Venecije, kao i Dogovor o sporazumu, saradnji i susedstvu između Rumunije i Republike Mađarske, potpisanom u Temišvaru dana 16.septembra 1996, posebno zaštita prava lica koje pripadaju nacionalnim manjinama.
3. Kod naslova, imajući u vidu normativnu upotrebu, potrebno je elminisati reč “objavljena”.
4. Radi poštovanja tehničkih zakonskih normi, čl.1 treba biti označen kao “Jedinstveni član”, a zakonski deo formulisan na sledeći način:
5. “Jedinstveni Član. – Po stavci (3) člana 8 Zakona o rumunskom državljanstvu br.21/1991, objavljenom u Zvaničnom rumunskom listu, deo I, br.576 iz 13.avgusta 2010, uz naknadne primene i dopune, uvodi se nova stavka, st.(4) sa sledećim sadržajem:”.
U nastavku se navodi predloženi tekst, sa zapaženjem da teza broj dva duplira pravila iz čl.11. Preciziramo da, u slučaju u kome se zahteva proširenje sfere lica koja imaju koristi od stavki čl.11, dato zakonsko rešenje koje treba biti na poseban način napomenuto u sadržaju čl.11.
Dodatno, za navođenje ministarstva u tekstu, izraz “Ministerul de Externe al României“ treba zameniti sintagmom “Ministerul Afacerilor Externe”.
PREDSEDNIK
dr Dragoș ILIESCU
cl 667
RUMUNSKI PARLAMENT
DOM POSLANIKA
Komisija za ljudska prava i Bukurešt, 4.februar 2013.
probleme nacionalnih manjina Pl-x 667/2013
Gospodinu poslaniku
Liviu- Bogdan Ciucă
Predsednik Pravne komisije
SAOPŠTENJE
o Zakonodavnom predlogu za dopunu čl.8 Zakona o rumunskoj nacionalnosti br.21/1991
U skladu sa odredbama čl.95 Pravilnika Doma poslanika, Stalna kancelarija poslala je Komisiji za ljudska prava i probleme nacionalnih manjina, sa adresom br. Pl-x 667 od 23.decembra 2013, radi razmatranja i saopštenja, Zakonodavni predlog za dopunu čl.8 Zakona o rumunskom državljanstvu br.21/1991, registrovanom pod br. 4c-5/03/6 januar 2014.
Dom poslanika je onaj koji odlučuje.
Na sednici održanoj 4.februara 2014, članovi komisije razmatrali su predlog, u skladu sa odredbama čl.61 Pravilnika Doma poslanika, i nakon razmatranja jednoglasno doneli pozitivno saopštenje, uz preporuku da se precizira- u tekstu projekta o zakonu- model po kome se dokazuje pripadnost rumunskoj nacionalnosti.
U smislu cilja i svog sadržaja, predlog zakona je deo organskog zakona.
PREDSEDNIK,
Poslanik
Nicolae Păun
Pripremio: Parlamentarni savetnik Valentin- Laurențiu Gheorghiu
av 667 13b
RUMUNSKI PARLAMENT
DOM POSLANIKA
Komisija za rumunske zajednice van granica države
Pl x 667/2013
Gospodinu poslaniku
Liviu-Bogdan CIUCĂ
Predsednik Pravne komisije, za disciplinu i imunitet
SAOPŠTENJE
o Zakonodavnom predlogu za dopunu čl.8 Zakona o rumunskom državljanstvu br.21/1991
U skladu sa odredbama čl.95 Pravilnika Doma poslanika, Komisija za rumunske zajednice van granica države obaveštena je, radi razmatranja, o Zakonodavnom predlogu za dopunu čl.8 Zakona o rumunskom državljanstvu br.21/1991, poslatom putem adrese Pl x 667/2013 dana 23.decembra 2013,registrovanom pod brojem 4c-18/638 dana 30.decembra 2013.
Po odredbama čl.75 st.(1) i (3) Ustava, Dom poslanika je izvršno veće.
U skladu sa odredbama čl.61 Pravilnika Doma poslanika, uz naknadne promene i dopune, Komisija za rumunske zajednice van granica države razmatrala je gore navedeni predlog na sednici održanoj 4.februara 2014.
Zakonodavni predlog ima za cilj kompletiranje čl.8 Zakona o dopuni čl.8 Zakona o rumunskom državljanstvu br. 21/1991, uz naknadne promene i dopune, u smislu eliminacije odredbi čl.8, st. (1) slova a) i d) u slučaju dodele državljanstva stranim državljanima rumunske nacionalnosti.
Članovi komisije razmatrali su gore navedeni predlog, saopštenje sa napomenama i predlozima Zakonodavne komisije poslatog sa adresom br.1077 od 7.oktobra 2013, kao i mišljenje koje ima Vlada, koja ne podržava usvajanje ove zakonodavne inicijative.
Po završetku pregovora, jednoglasno je doneto povoljno saopštenje o zakonodavnom predlogu.
U smislu cilja i svog sadržaja, predlog zakona je deo organskog zakona.
PREDSEDNIK,
Mircea LUBANOVICI
av 667 13c
RUMUNSKI PARLAMENT
DOM POSLANIKA
PRAVNA KOMISIJA, Bukurešt, 12.jun 2014.
ZA DISCIPLINU I IMUNITET Br. Pl-x 667/2013
IZVEŠTAJ
o zakonodavnom predlogu za dopunu čl.8 Zakona o rumunskom državljanstvu br.21/1991
U skladu sa odredbama čl.95 Pravilnika Doma poslanika, uz naknadne promene i dopune, Pravna komisija za disciplinu i imunitet bila je odaveštena, radi razmatranja, o zakonodavnom predlogu za dopunu čl.8 Zakona o rumunskom državljanstvu br.21/1991, poslatom sa adresom br. Pl-x 667 dana 23.decembra 2013. i registrovanom sa br. 4c- 11/1606 dana 27.decembra 2013.
Po odredbama čl.75 Ustava države Rumunije i čl.92 st. (9), tačka (2) Pravilnika Doma poslanika, Dom poslanika je Odlučno veće.
Senat je odbio zakonodavni predlog na sednici održanoj 17.decembra 2013.godine.
Komisija za javnu upravu i prostorno planiranje, uz zapažanja i predloge, nije odobrila zakonodavni predlog.
Komisija za ljudska prava i probleme nacionalnih manjina odobrila je predlog pod br. 4c-5/3/5 februara 2014.
Komisija za rumunske zajednice van granica države odobrila je predlog.
Zakonodavni savet je putem saopštenja br.1077 od 7.oktobra 2013. odobrio zakonodavni predlog, uz zapažanja i predloge.
Rumunska vlada prenele je svoje mišljenje pod br.2035 dana 31.oktobra 2013 u kome ne podržava usvajanje zakonodavnog predloga.
Zakonodavni predlog ima za cilj: dopunu čl.8 Zakona o rumunskom državljanstvu br.21/1991, uz naknadne promene i dopune, u smislu eliminisanja uslova predviđenim čl.8 st.(1), slova a) i d) u slučaju dodele rumunskog državljanstva stranim državljanima rumunske etničke pripadnosti.
U skladu sa odredbama čl.61 Pravilnika Doma poslanika, uz naknadne promene i dopune, članovi Komisije ispitivali su zakonodavnu inicijativu, razloge i mišljenje Vlade i saopštenje Zakonodavne komisije na sednici 11.juna 2014.
Po listi prisutnih, debati su prisustvovali i članovi Pravne komisije za disciplinu i imunitet.
Tokom debate konstatovano je da su pravila predložena putem zakonodavnog predloga u suprotnosti sa međunarodnim i evropskim normama i standardima što se tiče uključivanja srodne države u podršku osobama koje pripadaju nacionalnim manjinama na teritorijama drugih država, kao i pravila u domenu državljanstva. Konstatovalo se da bi uvođenje odredbe u sadržaj rumunskog zakonodavstva u čijem temelju bi etnički rumuni imali preferencijalni tretman za dobijanje rumunskog državljanstva bio jednak sa jednom diskriminatornom procedurom za dobijanje rumunskog državljanstva u zavisnosti od etničkog porekla, što je u suprotnosti sa čl.5 Evropske konvencije o državljanstvu. Po čl. 5 navedene konvencije, pravila jedne države koja se odnose na državljanstvo ne treba da sadrže izuzetke, niti da uključuju prakse koje sadrže diskriminaciji na polnoj, rasnoj ili nacionalnoj osnovi. Procenjeno je da je potrebno da se zadrži razlika između pravila koja se tiču uloge rumunske države u podržavanju rumuna van granica i onih koji žele da uspostave normativne okvire u dodeljivanju rumunskog državljanstva, imajući u vidu različite ciljeve ovih pravila: uspostavljanje kulturoloških veza, sa jedne strane, i uspostavljanje zakonskih veza između Rumunije i osobe koja zahteva rumunsko državljanstvo, sa druge strane.
Nakon debate, članovi Pravne komisije za disciplinu i imunitet su većinom glasova odlučili da odbiju zakonodavni predlog za dopunu čl.8 Zakona o rumunskom državljanstvu br.21/1991.
U smislu cilja i svog sadržaja, predlog zakona je deo organskog zakona.
PREDSEDNIK, SEKRETAR,
Bogdan Liviu CIUCĂ Theodor- Cătălin NICOLESCU
Parlamentarni savetnik, Paul Șerban
rp 667 13d
RUMUNSKI PARLAMENT
SENAT DOM POSLANIKA
ZAKON
o dopuni čl.8 Zakona o rumunskom državljanstvu br.21/1991
Rumunski Parlament usvaja sledeći zakon:
Čl.1- Dopunjava se član 8 Zakona o rumunskom državljanstvu novom stavkom, st. (4) sledećeg sadržaja:
“(4) Uslovi predviđeni st. (1), slova a) i d) ne zahtevaju da budu ispunjeni od strane stranih državljana rumunske etničke pripadnosti. Oni mogu koristiti i odredbe čl.11. Dokaz o rumunskom poreklu podnosioca zahteva se potvrđuje putem dopisa iz škola, crkvi ili kulturnih udruženja države u kojoj ima prebivalište, i koji priznaje Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije”.
pvg 667
PARLAMENT RUMUNIJE
SENAT
Bukurešt, 17. Decembar 2013.
Br. L 609,612,620,629,636,637/2013
PREDSEDNIK
Gospodinu
VALERIU ȘTEFAN ZGONEA
PREDSEDNIKU DOMA POSLANIKA
Na osnovu zakona 75, stavka (3) Ustava države Rumunije, šaljemo Vam sledeće zakonodavne predloge:
- Zakonodavni predlog o dopuni čl. 8 Zakona o rumunskom državljanstvu br. 21/1991 (L.609/2013);
- Zakonodavni predlog o promeni i dopuni Zakona br. 194/7 novembar 2011, o kontroli operacija sa osetljivim proizvodima koji imaju psihoaktivne efekte
( L.612/2013.);
- Zakonodavni predlog o dopuni čl. 74 Zakona br. 571/2003 o Poreskom zakonu (L.620/2013);
- Zakonodavni predlog o promeni Zakona br. 82/1991 – Zakon o računovodstvu (L629/2013);
- Zakonodavni predlog o zabrani manifestacija i organizacija ekstremnog tipa (L636/2013);
- Zakonodavni predlog o povredi fizičkih lica (L637/2013);
Ove predloge je Senat odbio na sednici održanoj 17.decembra 2013.
Takođe, obaveštavamo Vas da, shodno sa članom 75 stavke (1) i (3) Ustava, u pogledu predloga za pomenuti zakon, Dom poslanika je izvršno veće.
PREDSEDNIK SENATA
Cristian- Sorin Dumitrescu
as 667
RUMUNSKA VLADA
MINISTAR
Gospodine predsedniče,
U skladu sa odredbama čl.111, st. (1) Ustava, Rumunska Vlada formuliše sledeće
MIŠLJENJE
o zakonodavnom predlogu za dopunu čl.8 Zakona o rumunskom državljanstvu br.21/1991, iniciranom od strane sledećih poslanika: Iordache Florin- poslanik PSD; Delureanu Virgil- poslanik PSD; Movilă Petru- poslanik PD-LM; Mitrea Manuela- poslanik PSD; Vlădoiu Aurel- poslanik PSD (Bp 530/2013).
I. Osnovni propisi
Zakonodavni predlog ima za cilj dopunu čl.8 Zakona o rumunskom državljanstvu br.21/199, uz naknadne promene i dopune, novom stavkom, u smislu eliminisanja ispunjavanja uslova predviđenim1 čl.8 st. (1) sl. a) i d) u slučaju dodele rumunskog državljanstva stranim državljanima rumunskog porekla.
______________________________________________
1 Čl.8 - (1) Rumunsko državljanstvo se može dodeliti, na zahtev, osobi bez državljanstva, ili stranom državljaninu, ukoliko ispunjava sledeće uslove:
a) Rodio se i ima prebivalište, na dan podnošenja zahteva, na teritoriji Rumunije, ili ukoliko se nije rodio na ovoj teritoriji živi na rumunskoj teritoriji minimum 8 godina, ili ukoliko je venčan i stanuje sa rumunskim državljanom minimun 5 godina od dana venčanja;
b) Ponašanjem i delovanjem pokazuje vernost prema rumunskoj državi , ne preduzima niti učestvuje u delima protiv reda i prava državne bezbednosti i izjavljuje da ni u prošlosti nije učestvovao u ovakvim delima;
c) Ima preko 18 godina
d) U Rumuniji ima osigurana pravna sredstva za pristojno življenje, u uslovima određenim zakonom za režim stranaca;
e) Poznat je po dobrom ponašanju i nije bio osuđivan u državi ili inostranstvu za prekršaj koji bi ga učinio nedostojnim da bude rumunski državljanin;
f) Poznaje rumunski jezik i poseduje znanje o osnovnim pojmovima iz oblasti rumunske kulture i civilizacije, u dovoljnoj meri da se integriše u društveni život;
g) Poznaje odredbe Ustava i nacionalnu himnu.
II. Zapažanja
1. Smatramo da su predložena pravila kroz zakonsku inicijativu u suprotnosti sa nacionalnim i evropskim standardima što se tiče učešća srodne države u podršci licima koja pripadaju nacionalnim manjinama na teritoriji drugih država, koliko i regulisanja domena državljanstva.
Tako, ukazujemo na činjenicu da po čl.5 Evropske konvencije o državljanstvu, “pravila jedne države koja se tiču državljanstva ne treba da sadrže razlike ili prakse koje diskriminišu na polnoj, rasnoj ili etničkoj osnovi”.
U ovom kontekstu, uvođenje jedne odredbe u sadržaj rumunskog zakonodavstva u čijem temelju bi etnički Rumuni imali korist od preferencijalnog tretmana za dobijanje rumunskog državljanstva bi se izjednačilo sa pravilima jedne diskriminatorne procedure za dobijanje državljanstva u zavisnosti od etničkog porekla, ono što je u suprotnosti za principima prethodno citiranog čl.5.
Cenimo potrebno održavanje razlika između pravila koja se tiču uloge rumunske države u podržavanju Rumuna van granica i onih koji uspostavljaju normativni okvir u dodeli rumunskog državljanstva, imajući u vidu različite ciljeve ovih pravila: jačanje kulturnih odnosa sa rumunskom državom (Zakon br.299/2007 o podršci datoj Rumunima van granica, naknadno promenjen i dopunjen), sa jedne strane, i uspostavljanje zakonske veze između Rumunije i lica koje zahteva rumunsko državljanstvo (Zakon br. 21/1991), sa druge.
2. Takođe,ukazujemo i na činjenicu da, u uslovima osnovanja ovakve zakonske promene, više se ne opravdava postojanje čl.10 i 11 Zakona br 21/1991, uz naknadne promene i dopune, koji reguliše konkretne situacije i uslove u kojima ga bivši rumunski državljani koji su izgubili rumunsko državljanstvo mogu opet dobiti.
III. Mišljenje Vlade
Imajući u vidu pomenute argumente u tački II, Vlada ne podržava usvajanje ove zakonodavne inicijative.
S poštovanjem,
Victor- Viorel PONTA
GOSPODIN SENATOR GEORGE – CRIN LAURENȚIU ANTONESCU PREDSEDNIK SENATA
pvg 667
Predlog PL-x nr. 251/2014 (http://www.cdep.ro/pls/proiecte/upl_pck.proiect?cam=2&idp=13558)
PARLAMENT RUMUNIJE
SENAT
Bukurešt, 28. april 2014.
Br. L 693/2013
PREDSEDNIK
Gospodinu
VALERIU ȘTEFAN ZGONEA
PREDSEDNIKU DOMA POSLANIKA
U skladu sa odredbama člana 75 Ustava države Rumunije i člana 141 Uredbe Senata, šaljemo Vam, uz ovo, i zakonodavni predlog za promenu i dopunu čl. 11 Zakona br. 21 od 1. marta 1991. o rumunskom državljanstvu (L. 693/2013), usvojenog od strane Senata, na sednici održanoj 28. aprila 2014, pod uslovima člana 75 stavka (2) teza III Ustava države Rumunije.
Takođe, obaveštavamo Vas da, shodno sa članom 75 stavke (1) i (3) Ustava, u pogledu predloga za pomenuti zakon, Dom poslanika je izvršno veće.
PREDSEDNIK SENATA
M.P.
Ioan Chelaru
as 251
IZLAGANJE RAZLOGA
“Državljanstvo je jedan multidimenzionalni i kompleksni koncept. On sadrži zakonske, kulturološke, socijalne i političke elemente i nameće državljanima, uz prava i obaveze, jedan osećaj društvene i identitetske povezanosti ”. (Ichilov, 1998).
U skladu sa čl.5,st. (1) Ustava, “Rumunsko državljanstvo se dobija, čuva il gubi u uslovima predviđenim organskim zakonom”.
Načini dobijanja državljanstva predviđeni su u Zakonu o rumunskom državljanstvu br.21/1991. U skladu sa čl.4 Zakona o rumunskom državljanstvu br.21/1991, rumunsko državljanstvo se dobija rođenjem, usvajanjem ili na zahtev.
Član 7 Ustava reguliše zakonski režim Rumuna iz inostranstva. Po ovoj ustavnoj odredbi, “Država podržava pojačanje veza sa rumunima van granica države i deluje za održavanje, razvoj i izražavanje njihovog etničkog, kulturnog, lingvističkog i duhovnog identiteta, uz poštovanje zakonavstva države čiji su državljani ”. U primeni ove ustavne odredbe, rumunski Parlament usvojio je Zakon br.299/2007 o podršci etničkim rumunima (Zakon br.299/2007). Ovim normativnim aktom, rumunska država dodelila je preferencijalni tretman nacionalnostima van granica, sa ili bez rumunskim državljanstvom (ubi lex non distinguit nec nos distunguere debemus), iako bez predviđanja mogućnosti dodele jednog preferencijalnog režima u materiji dodele rumunskog državljanstva. U skladu sa duhom Ustava, formulacija čl.7 po kome “Država podržava pojačanje veza sa Rumunima van granica države [...]”, nameće se promena pravnog okvira u materiji državljanstva za osobe koje padaju pod Zakon br.299/2007. Po Čarlsu Roseau, trajna politička i zakonska povezanost između jednog fizičkog lica i jedne države jeste državljanstvo (Charles Rousseau, Droit international public approfonsi,p.98). Tako, da bi se sprovele ustavne odredbe čl.7 kroz koje je rumunska država u obavezi da podrži jačanje ovih veza sa Rumunima van države. Zakon o rumunskom državljanstvu br.21/1991, treba biti promenjen u smislu olakšavanja dobijanja rumunskog državljanstva Rumunima iz inostranstva, pod uslovom da ispunjavaju uslove predviđene čl.1 i čl.6 Zakona br.299/2007 koji se tiče podrške Rumunima u inostranstvu.
U skladu sa specijalističkim studijama, “politika dobijanja državljanstva nije ni nadaleko specifična za Rumuniju, već može biti pronađena koliko u zakonodavstvu država koje su “stari” članovi Evropske Unije, toliko i u Francuskoj, Španiji, Nemačkoj i Velikoj Britaniji, i državama koje su noviji članovi poput Bugarske, Poljske i Mađarske. Tako, pravo država članicama da da određenim licima poseban tretman na osnovu istorijske povezanosti je prihvatljiv na evropskom nivou u momentu u kome pravila o davanju državljanstva nisu uniformna u okviru Unije i nisu obuhvaćena legalnim nadnacionalnim normama.
Zakonodavstvo Francuske poštuje principe jus sanguinis i jus solis, a povezanost između nacionalnosti i državljanstva postala je već duže vreme neodvojiva, tako da jedan emigrant nema pristup pravima i građanskim obavezama ukoliko ne poseduje francusku nacionalnost zasnovanu na republikanskom modelu.
Zakonodavstvo Nemačke priznaje prava etničkih Nemaca iz bivše Sovjetske Unije da se usele u zemlju-pravo od kog su imaju povlastice do 1992. i etnički Nemci sa istoka (uključujući Rumuniju), budući da se smatraju Nemcima “u smislu” Osnovnog Zakona (Ustav). U skladu sa čl.7 Federalnog Zakona o državljanstvu, oni automatski postaju nemački državljani sa priznavanjem statuta Spätaussiedler, kao “zakasneli emigrant”.
Zakonodavstvo Bugarske zasniva se koliko na jus solis, toliko i na jus sanguinis što se tiče davanja državljanstva. Štaviše, dodeljuje takozvane koncesije osobama bugarskog porekla, dakle usvajaju jedan etnički kriterijum. U ovom smislu, član 25 (2) Ustava države Bugarske za njih predviđa jednostavniju administrativnu proceduru.
Zakonodavstvo Mađarske predviđa, slično kao i druge države, dodelu državljanstva koje se zasniva koliko na jus solis, toliko i na jus sanguinis. Tako, etnički Mađari koji su lišeni mađarske nacionalnosti u periodu komunizma ili čine deo mađarske manjine u susednim zemljama kao posledicu raspada Austrougarske imperije i njihovi naslednici mogu iskoristiti prednost jednostavnije i kraće procedure. “
Tako, u uslovima u kojima je jedan od elemenata koji se nalazi u svim definicijama državljanstva problem pripadanja jednoj zajednici, ili jedna slična zajednica može biti definisana kroz “razne elemente, poput moralnog koda, skupa prava i obaveza, vernosti prema jednoj civilizaciji čuvanoj u zajednici, jednog osećaja identiteta,” jeste potrebnije da Rumunski Parlament donese zakon u smislu pojednostavljenja procesa za dobijanje rumunskog državljanstva za one koji dobrovoljno tvrde posedovanje rumunskog nacionalnog identiteta, nezavisno od države u kojoj imaju prebivaliste.
U ovom kontekstu, imajući u obzir sve ranije navedeno, u osnovi čl.74 Ustava države Rumunije, predlažem promenu Zakona o rumunskom državljanstvu, br.21/1991, uvođenjem nove stavke članu 11, kao što sledi: “Čl. 11 (3) Licima rumunske etničke pripadnosti koji pripadaju nacionalnoj manjini, lingvističkoj manjini ili etničkoj grupi koja postoji u drugim državama, nezavisno od etnonima kojim se služe, koja poznaju rumunski jezik, može se dati , na zahtev, rumunsko državljanstvo uz mogućnost da sačuvaju strano državljanstvo i prebivalište u državi ili inostranstvu, ukoliko ispunjavaju uslove predviđene čl.8 st. (1), slova b), c) i e).”
INICIJATORI,
Viorel - Riceard Badea, Senator PDL
Eugen Tomac, poslanik
vanstranački: Negruţ Clement, Stoica Mihaela, Tomac Eugen, Vreme Valerian
PDL: Lubanovici Mircea
PSD: Croitoru Cătălin, Filip Petru
PNL: Neagu Nicolae, Păran Dorin, Popa Mihaela
PDL: Ariton Ion, Badea Viorel Riceard Badea, Dincă Mărinică, Igaş Traian Constantin, Isăilă Marius Ovidiu, Popa Nicolae-Vlad, Tişe Alin Păunel
PP-DD: Bujor Dumitru Marcel, Iovescu Ioan
em 366
RUMUNSKI PARLAMENT
DOM POSLANIKA
Komisija za ljudska prava i Bukurešt, 13.maj 2014.
probleme nacionalih manjina PL- X 251/2014
Gospodinu poslaniku
Bogdan Liviu CIUCĂ
Predsednik Pravne komisije, za disciplinu i imunitet
SAOPŠTENJE
o Projektu za Zakon o promeni i dopuni čl. 11 Zakona br.21 od 1.marta 1991. o rumunskom državljanstvu
U skladu sa odrebama čl.95 Uredbe Doma poslanika, Stalni biro poslao je Komisiji za ljudska prava i probleme nacionalnih manjina, sa adresom br. PL-X 251 od 5.maja 2014, Projekat Zakona o promeni i dopuni čl. 11 Zakona br. 21 od 1. marta 1991. o rumunskom državljanstvu, registrovanom pod br. 4c- 5/335/06.05 214.
Dom poslanika je izvršno veće.
Objekat regulisanja zakonodavnog predloga je promena čl.11 Zakona br. 21/1991 o državljanstvu, kroz uvođenje nove stavke, st. (3):
„Osobama rumunske nacionalnosti koje pripadaju nacionalnoj manjini, lingvističkoj manjini ili etničkoj manjini u drugoj državi, bez obzira na etnonim koji koriste, koje poznaju rumunski jezik, može se, na zahtev, dodeliti rumunsko državljanstvo, uz mogućnost zadržavanja stranog državljanstva i prijavljivanja prebivališta u državi ili zadržavanja prebivališta u inostranstvu, ukoliko ispunjavaju uslove predviđene čl.8, st. (1), b,c, i e”.
Na sednici održanoj 6.maja 2014.godine, članovi komisije ispitivali su zakonodavni predlog, u skladu sa odredbama čl.61 iz Pravilnika Doma poslanika. U svojstvu gosta učestvovala je i prof. dr Irina Moroianu Zlătescu, direktor Institucije za ljudska prava (IRDO), koja podržava ovu inicijativu, sa sledećim primedbama: „Po čl.5 Evropske konvencije o državljanstvu, „pravila jedne države o državljanstvu ne treba da sadrže razlike ili da uključe stavke koje sadrže diskriminaciju na osnovu pola, vere, rase, boje ili nacionalnog ili etničkog porekla.” U ovom smislu, uvođenje odredbe u sadržaj rumunskog zakonodavstva, u čijem temelju bi etnički rumuni imali koristi od preferencijalnog tretmana u procesu dobijanja rumunskog državljanstva, izjednačila bi se sa odredbama jedne diskriminatorne procedure za dobijanje rumunskog državljanstva, u zavisnosti od etničkog porekla, što je u suprotnosti od čl. 5 Ustava. Jedna takva odredba mogla bi radije ciljati na Zakon 299/2007 o podršci koji ima rumunska manjina, Zakon br.21/1991 koji reguliše zakonske veze između Rumunije i država koje zahtevaju rumunsko državljanstvo”.
Nakon razmatranja, članovi Komisije izneli su, većinom glasova, pozitivno mišljenje.
U smislu cilja i svog sadržaja, predlog zakona je deo organskog zakona.
PREDSEDNIK,
Poslanik
Nicolae Păun
Pripremio: Parlamentarni savetnik dr. Marcela Monica STOICA
as 251a
Rumunski Parlament
Dom poslanika
Komisija za zajednice Rumuna van granica države
Poslanik
Liviu- Bogdan CIUCĂ,
Predsednik Pravne komisije, za disciplinu i imunitete
SAOPŠTENJE
o Projektu zakona o promeni i dopuni čl. 11 Zakona br.21 od 1.marta 1991. o rumunskom državljanstvu
U skladu sa odredbama čl.95 Pravilnika Doma poslanika, Komisija za zajednice Rumuna van granica države razmatrala je Projekat Zakona o promeni i dopuni čl. 11 Zakona br.21 od 1.marta 1991. o rumunskom državljanstvu, poslatog sa adresom PLx251/2014 dana 9.maja 2014, registrovanog pod brojem 4c-18/232 dana 9.maja 2014.
Po odredbama čl.75, st. (1) i (3) Ustava države Rumunije, Dom poslanika je izvršno veće.
Shodno odredbama čl.61 Pravilnika Doma poslanika, uz naknadne promene i dopune, Komisija za zajednice Rumuna van granica države razmatrala je gore pomenuti predlog, na sednici održanoj 13.maja 2014.
Senat usvaja zakonsku inicijativu sa sednice održane 28.aprila 2014, uz saglasnost sa odredbama čl.75, st. (2) teza br. III Ustava države Rumunije.
Zakonodavni predlog čiji je cilj dopuna čl.11 Zakona o rumunskom državljanstvu br.21/1991, uz naknadne promene i dopune, u smislu regulisanja procesa mogućnosti o dodeli rumunskog državljanstva, na zahtev, osobama rumunske nacionalnosti koje pripadaju nacionalnoj manjini, lingvističkim manjinama ili etničkim grupama koje žive u drugim državama, bez obzira na etnonim koji koriste, koje poznaju rumunski jezik, ukoliko ispunjavaju uslove iz st. (1), sl. b), c) i e).
Članovi komisije stavili su zakonodavni predlog u razmatranje, kao i povoljnu odluku uz zapažanja i predloge Zakonodavne komisije poslate pod adresom br.1198 dana 29.10.2013.
Članovi komisije su, nakon razmatranja, većinom glasova (11 glasova za, 1 protiv i 2 uzdržana) izneli pozitivno mišljenje o zakonodavnom predlogu.
U smislu cilja i svog sadržaja, predlog zakona je deo organskog zakona.
PREDSEDNIK,
Mircea Lubanovici
as 251b
Rumunski Parlament
Dom poslanika
Komisija za javnu upravu
Bukurešt, 4.avgust 2014.
Br. 4c-6/182
SAOPŠTENJE
o projektu Zakona za promenu i dopunu čl.11 Zakona br.21 od 1.marta 1991. o rumunskom državljanstvu
U skladu sa odredbama čl.95 Pravilnika Doma poslanika, Komisija za javnu upravu je bila obaveštena, kroz uobičajenu proceduru adresom br. PLx.251 dana 5.maja 2014. o projektu Zakona za promenu i dopunu čl.11 Zakona br.21 od 1.marta 1991. o rumunskom državljanstvu.
Po odredbama čl.61 Pravilnika Doma Poslanika, članovi Komisije za javnu upravu ispitali su projekat gore pomenutog Zakona na sednici održanoj 4.avgusta 2014.
Po završetku razmatranja, članovi komisije su, jednoglasno, izneli pozitivno mišljenje u vezi projekta.
PREDSEDNIK SEKRETAR
MARIN ALMĂJANU CONSTANTIN AVRAM
Pripremio:
Parlamentarni saradnik, Roxana Feraru
as 251c
SAOPŠTENJE
o zakonodavnom predlogu za promenu i dopunu čl.11 Zakona br.21 od 1.marta 1991 o rumunskom državljanstvu
Analizirajući zakonodavni predlog za promenu i dopunu čl.11 Zakona br.21 od 1.marta 1991. o rumunskom državljanstvu, poslatog od strane Generalnog sekretara Senata sa adresom br.B620 dana 4.10.2013,
ZAKONODAVNI SAVET
U skladu sa čl.2 st. (1), slovo a) Zakona br.73/1993, i čl.46(2) Pravilnika o organizaciji i radu Zakonodavnog saveta,
Donosi saopštenje u kome se odobrava zakonodavni predlog, uz sledeće napomene i predloge:
1. Zakonodavni predlog ima za cilj dopunu čl.11 Zakona o rumunskom državljanstvu br.21/1991, uz naknadne promene i dopune, u smislu regulisanja mogućnosti dodele rumunskog državljanstva, na zahtev, osobama rumunske nacionalnosti koje pripadaju nacionalnoj manjini, lingvističkoj manjini ili etničkoj grupi u drugim državama, nezavisno od etnonima koji koriste, koje poznaju rumunski jezik, ukoliko ispunjavaju uslove predviđene u st. (8), slova b), c) i e).
Po svom normativnom sadržaju, zakonodavni predlog je deo organskog zakona, sa pravnim ograničenjima čl.5, st. (1) Ustava, ali za primenu odredbi čl.75, st. (1) Osnovnog zakona, prvi Dom je Senat.
2. Preciziramo da, kroz saopštenje br.1077 od 7.10.2013, Zakonodavni Savet je saopštio, uz napomene i predloge, predlog sa sličnim pravilima, koji je preneo Generalni Sekretar Senata sa adresom br.b530 dana 11.09.2013.
3. Bez da odlučujemo o mogućnosti očekivanog zakonodavnog rešenja, pominjemo da u Izveštaju Evropske Komisije za demokratiju putem prava (Komisija iz Venecije) od 22.decembra 2001.što se tiče preferencijalnog tretmana za dobijanje rumunskog državljanstva koji dobijaju nacionalne manjine od srodne države, dobijanje državljanstva je uvršteno među prednosti koje srodna država daje određenoj kategoriji lica. Iz ovog razloga, cenimo da predloženo zakonsko rešenje treba analizirati, i u zavisnosti od zaključaka Komisije iz Venecije od 22.decembra 2001 (ponovljenih i u sadržaju Rezolucije br.1335/2003 i u Predlogu br.1735/2006 Parlamentarne skupštine Evropske Komisije), po kojima je uključivanje srodne države legitimno ukoliko se ispoštuju principi teritorijalnog suvereniteta, princip pacta sunt servanda i princip susedstva, kao i ukoliko se ispoštuju osnovna prava i sloboda ljudi, posebno zabrana diskriminacije. U ovom smislu, treba analizirati ukoliko je predloženo zakonsko rešenje u skladu sa uslovima koje su izričito dati u zaključcima Komisije iz Venecije, kako bi se obezbedilo poštovanje datih principa.
U ovom kontekstu napominjemo da je, na primer, između Rumunije i Republike Mađarske bio zaključen jedan Sporazum potpisan u Bukureštu dana 23.septembra 2003, koji je odobren Odlukom Vlade br.131/2003, Sporazum koji je imao u vidu odredbe izveštaja Komisije iz Venecije, kao i Dogovor o sporazumu, saradnji i susedstvu između Rumunije i Republike Mađarske, potpisanom u Temišvaru dana 16.septembra 1996, posebno zaštita prava lica koje pripadaju nacionalnim manjinama.
4. Radi poštovanja zakonodavnih normi, naslov treba preformulisati na sledeći način:
“Zakon za dopunu čl.11 Zakona o rumunskom državljanstvu br.21/1991”.
5. Imajući u vidu normativnu upotrebu, uvodni deo člana treba reformulisati na sledeći način:
“Jedinstveni Član. – Po stavci (2) člana 11 Zakona o rumunskom državljanstvu br.21/1991, objavljenom u Zvaničnom rumunskom listu, deo I, br.576 iz 13.avgusta 2010, uz naknadne primene i dopune, uvodi se nova stavka, st.(3) sa sledećim sadržajem:”.
U nastavku će se navesti predloženi tekst, uz zapažanje da sa početka treba odstraniti skraćenicu “Art.11”
cl 366
cl 366
RUMUNSKI PARLAMENT
DOM POSLANIKA
Bukurešt, 6.oktobar 2015.
Br. PL-x 251/2014
Pravna komisija za disciplinu i imunitet
IZVEŠTAJ
o projektu Zakona za promenu i dopunu čl.11 Zakona br.21 od 1.marta 1991. o rumunskom državljanstvu
U skladu sa odredbama čl.95 Pravilnika Doma poslanika, Pravna komisija za disciplinu i imunitet bila je obaveštena, radi razmatranja, o projektu Zakona za promenu i dopunu čl.11 Zakona br.21 od 1.marta 1991. o rumunskom državljanstvu, poslatog sa adresom PL-x 251 dana 5.maja 2014. i registrovanog pod br. 4c-11/548 dana 6.maja 2014.godine.
Po odredbama čl.75 Ustava države Rumunije i čl.92 st. (9) tač.2 Pravilnika Doma poslanika, Dom poslanika je onaj koji odlučuje.
Senat je, u svojstvu prvog Doma, usvojio projekat Zakona na sednici održanoj dana 28.aprila 2014. kao rezultat prekoračenja roka za usvajanje, po čl.75 st (2) teza III Ustava države Rumunije.
Komisija za ljudska prava, kultove i probleme nacionalnih manjina je usvojila zakonodavnu inicijativu putem obaveštenja br. 4c-5/335 dana 15.maja 2014.godine.
Komisija za rumunske zajednice van granica države je usvojila zakonodavnu inicijativu.
Komisija za javnu upravu i prostorno planiranje je usvojila zakonodavnu inicijativu putem obaveštenja br. 4c-6/182 dana 4.avgusta 2014.godine.
Zakonodavni savet je, putem obaveštenja br.1198 dana 29.oktobra 2013.godine usvojio zakonodavnu inicijativu, uz zapažanja i predloge.
Rumunska vlada prenela je mišljenje kroz koje precizira da će Parlament odlučiti o mogućnosti za usvajanje ove zakonodavne inicijative.
Projekat zakona ima za cilj dopunu čl.11 Zakona o rumunskom državljanstvu br.21/1991, u smislu regulisanja mogućnosti za dobijanje rumunskog državljanstva, na zahtev, osobama rumunske etnije koje pripadaju nacionalnim manjinama, lingvističkim manjinama ili etničkim grupama koje žive u drugim državama, nezavisno koji etnonim koriste, koje poznaju rumunski jezik i ispunjavaju uslove predviđene čl.8 st (1) slova b),c) i e).
U skladu sa odredbama čl.61 Pravilnika Doma poslanika, članovi Komisije ispitali su zakonodavnu inicijativu, razloge, obaveštenje Zakonodavnog saveta i mišljenje Rumunske vlade na sednici održanoj 6.oktobra 2015.godine.
Na debati je bilo prisutno 22 poslanika, ukupno 26 članova Pravne komisije za disciplinu i imunitet.
Tokom debate se konstatovalo da predlozi dati putem zakonodavne inicijative stvaraju probleme u pogledu usklađivanja sa međunarodnim i evropskim standardima i normama o uključivanju srodne države u podržavanju lica koja pripadaju njihovoj nacionalnoj manjini na teritoriji drugih država i regulisanje domena državljanstva.
Uključivanje odredbe u sadržaj rumunskog zakonodavstva u čijem temelju etnički Rumuni uživaju preferencijalni tretman za dobijanje rumunskog državljanstva bio bi ekvivalentan jednoj diskriminatornoj proceduri za dobijanje rumunskog državljanstva prema etničkom poreklu, što je suprotno čl.5 Evropske konvencije o državljanstvu.
Članovi Pravne komisije za disciplinu i imunitet su, nakon rasprave, većinom glasova (4 glasa protiv), odlučili da Domu poslanika dostave odbijanje projekta Zakona za promenu i dopunu čl.11 Zakona br. 21 od 1.marta 1991. o rumunskom državljanstvu.
U vezi sa predmetom i sadržajem regulacije, projekat zakona je deo kategorije organskih zakona.
POTPREDSEDNIK, SEKRETAR,
Ciprian Nicolae NICA Sorin Constantin STRAGEA
rp 251 14
RUMUNSKI PARLAMENT
DOM POSLANIKA
Bukurešt, 6.oktobar 2015.
Br. PL-x 251/2014
Pravna komisija za disciplinu i imunitet
IZVEŠTAJ
o projektu Zakona za promenu i dopunu čl.11 Zakona br.21 od 1.marta 1991. o rumunskom državljanstvu
U skladu sa odredbama čl.95 Pravilnika Doma poslanika, Pravna komisija za disciplinu i imunitet bila je obaveštena, radi razmatranja, o projektu Zakona za promenu i dopunu čl.11 Zakona br.21 od 1.marta 1991. o rumunskom državljanstvu, poslatog sa adresom PL-x 251 dana 5.maja 2014. i registrovanog pod br. 4c-11/548 dana 6.maja 2014.godine.
Po odredbama čl.75 Ustava države Rumunije i čl.92 st. (9) tač.2 Pravilnika Doma poslanika, Dom poslanika je onaj koji odlučuje.
Senat je, u svojstvu prvog Doma, usvojio projekat Zakona na sednici održanoj dana 28.aprila 2014. kao rezultat prekoračenja roka za usvajanje, po čl.75 st (2) teza III Ustava države Rumunije.
Komisija za ljudska prava, kultove i probleme nacionalnih manjina je usvojila zakonodavnu inicijativu putem obaveštenja br. 4c-5/335 dana 15.maja 2014.godine.
Komisija za rumunske zajednice van granica države je usvojila zakonodavnu inicijativu.
Komisija za javnu upravu i prostorno planiranje je usvojila zakonodavnu inicijativu putem obaveštenja br. 4c-6/182 dana 4.avgusta 2014.godine.
Zakonodavni savet je, putem obaveštenja br.1198 dana 29.oktobra 2013.godine usvojio zakonodavnu inicijativu, uz zapažanja i predloge.
Rumunska vlada prenela je mišljenje kroz koje precizira da će Parlament odlučiti o mogućnosti za usvajanje ove zakonodavne inicijative.
Projekat zakona ima za cilj dopunu čl.11 Zakona o rumunskom državljanstvu br.21/1991, u smislu regulisanja mogućnosti za dobijanje rumunskog državljanstva, na zahtev, osobama rumunske etnije koje pripadaju nacionalnim manjinama, lingvističkim manjinama ili etničkim grupama koje žive u drugim državama, nezavisno koji etnonim koriste, koje poznaju rumunski jezik i ispunjavaju uslove predviđene čl.8 st (1) slova b),c) i e).
U skladu sa odredbama čl.61 Pravilnika Doma poslanika, članovi Komisije ispitali su zakonodavnu inicijativu, razloge, obaveštenje Zakonodavnog saveta i mišljenje Rumunske vlade na sednici održanoj 6.oktobra 2015.godine.
Na debati je bilo prisutno 22 poslanika, ukupno 26 članova Pravne komisije za disciplinu i imunitet.
Tokom debate se konstatovalo da predlozi dati putem zakonodavne inicijative stvaraju probleme u pogledu usklađivanja sa međunarodnim i evropskim standardima i normama o uključivanju srodne države u podržavanju lica koja pripadaju njihovoj nacionalnoj manjini na teritoriji drugih država i regulisanje domena državljanstva.
Uključivanje odredbe u sadržaj rumunskog zakonodavstva u čijem temelju etnički Rumuni uživaju preferencijalni tretman za dobijanje rumunskog državljanstva bio bi ekvivalentan jednoj diskriminatornoj proceduri za dobijanje rumunskog državljanstva prema etničkom poreklu, što je suprotno čl.5 Evropske konvencije o državljanstvu.
Članovi Pravne komisije za disciplinu i imunitet su, nakon rasprave, većinom glasova (4 glasa protiv), odlučili da Domu poslanika dostave odbijanje projekta Zakona za promenu i dopunu čl.11 Zakona br. 21 od 1.marta 1991. o rumunskom državljanstvu.
U vezi sa predmetom i sadržajem regulacije, projekat zakona je deo kategorije organskih zakona.
POTPREDSEDNIK, SEKRETAR,
Ciprian Nicolae NICA Sorin Constantin STRAGEA
se 366